NESAGLASNOST STAVOVA RAZLIČITIH VEĆA ISTOG SUDA

(povodom primene čl. 15 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku)

1. Uvod

Jedno od osnovnih obeležja pravne sigurnosti jeste ujednačena sudska praksa, naročito u okviru istog suda. Suprotni stavovi različitih veća u identičnim pravnim situacijama ne samo da dovode do nepredvidivosti sudskih odluka, već ozbiljno otežavaju pravilnu primenu prava od strane stranaka i organa koji učestvuju u postupku. U nastavku će biti ukazano na konkretan primer nesaglasnosti stavova dva veća Višeg suda u Kruševcu u pogledu primene člana 15 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“, br. 92/23) u izvršnom postupku.

2. Činjenični okvir

Dana 23.10.2025. godine doneto je rešenje Višeg suda u Kruševcu Gži.br.199/25 od 02.10.2025. godine, kojim je usvojena žalba poverioca izjavljena protiv rešenja javnog izvršitelja Ii.187/25 od 28.08.2025. godine. Navedenim rešenjem javni izvršitelj je odbacio predlog za izvršenje iz razloga što poverilac, pre podnošenja predloga, nije obavestio Trezor Narodne banke Srbije o nameri pokretanja izvršnog postupka.

Javni izvršitelj je zauzeo stav da je navedena radnja neophodna procesna pretpostavka, bez obzira na odredbu člana 15 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom je izričito propisano da se u postupku izvršenja neće primenjivati odredbe člana 300 st. 5 i 6 Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Viši sud je, međutim, ocenio da je takvo rešenje javnog izvršitelja nezakonito, polazeći od činjenice da je predlog za izvršenje podnet nakon 04.11.2023. godine, kada je navedeni zakon stupio na snagu.

3. Suprotan stav u gotovo identičnoj situaciji

Međutim, svega desetak dana kasnije, dana 03.11.2025. godine, doneto je rešenje Višeg suda u Kruševcu Gži.br.202/25 od 14.10.2025. godine, kojim je odbijena žalba poverioca izjavljena protiv rešenja istog javnog izvršitelja Ii.190/25 od 03.09.2025. godine. I u ovom slučaju predlog za izvršenje je odbačen iz istog razloga – nepostojanja obaveštenja Trezora NBS o nameri pokretanja izvršnog postupka pre podnošenja predloga.

Za razliku od prethodnog slučaja, Viši sud je u ovom rešenju zauzeo stav da je rešenje javnog izvršitelja zakonito, obrazlažući da je izvršnost izvršnog naslova nastupila pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Iz toga je izveden zaključak da se odredba člana 15 navedenog zakona ne može primeniti, te da je poverilac bio dužan da podnese obaveštenje o nameri pokretanja izvršnog postupka, iako takva obaveza u trenutku podnošenja predloga za izvršenje više nije postojala.

4. Pravna analiza

Iz navedenog proizlazi da su u dve gotovo identične pravne situacije, pred istim sudom i u vrlo kratkom vremenskom razmaku, zauzeta dva potpuno suprotna pravna stava. Razlika u tumačenju zasniva se na kriterijumu vremena nastupanja izvršnosti izvršnog naslova, iako je sporna obaveza obaveštavanja Trezora NBS nesumnjivo procesne prirode.

Opšteprihvaćeno procesno pravilo jeste da se procesne pretpostavke za dopuštenost procesne radnje cene prema propisima koji važe u vreme njenog preduzimanja. Vezivanje primene procesne norme za trenutak nastupanja izvršnosti izvršnog naslova, bez izričitog zakonskog osnova i prelazne odredbe, dovodi do retroaktivne primene procesnih obaveza koje u momentu podnošenja predloga za izvršenje više ne postoje.

5. Zaključak

Postojanje ovakve nesaglasnosti u sudskoj praksi istog suda dovodi do ozbiljne pravne nesigurnosti i nepredvidivosti u izvršnom postupku. Stranke i javni izvršitelji se dovode u situaciju da ne mogu sa sigurnošću znati koje će se pravno merilo primeniti, što je nespojivo sa načelom pravne sigurnosti i zahteva za ujednačenom sudskom praksom. Ovakvi slučajevi jasno ukazuju na potrebu da se sporno pravno pitanje razmotri na nivou nadležnog sudskog odeljenja i da se zauzme jedinstveno pravno shvatanje.